Dobro, možda na prvi pogled izgleda da je to tačno, ali telo u kome je nastao bes već je pretrpelo štetu od toga, pokazali vi bes ili ga zadržali u sebi. Ako bi to slikovito opisivali to je kao da je požar buknuo na nekoj fotelji, a onda se sa fotelje preneo i na tepih i zavese. Tragovi požara, svejedno su ostali i na fotelji. Požar je požar, tj bes je bes, i ostavlja tragove na svakome koga dotakne. I na onome ko je pobesneo, i na onome na koga je taj bes izbačen.

Savetovanje, naravno, nije isto što i terapija. Klijenta savetujemo u onim situacijama kada on ne zna na koji način bi rešio svoj problem (tj, neku situaciju ili neku komunikaciju koja je za njega problematična).

Ne znam zašto ste zaključili da razgovori sa terapeutom podrazumevaju sate pričanja o sebi, o tome šta vam se dogodilo, šta vam je neko rekao ili uradio, ili šta ste vi nekom radili?

Ne, niste vi školjka nego u tim stresnim situacijama reagujete kao školjka. Čim osetite da ste ugroženi, vi se zatvorite kao školjka i ne otvarate se dok ne procenite da je ''gužva'' prošla. Ljudi u takvim situacijama različito reaguju.

Uuups, kako bi sa ovakvim uverenjem ili pogledom na život mogli da se zaglavimo baš kad ne treba!

Samo deo angažmana psihologâ je oblast psihopatologije. Rekla sam već da se psiholozi bave istraživanjem potencijala neke osobe, činilaca koji su definisani najpre nasleđem te osobe, a onda i faktorima okruženja (obrazovanje, kultura, običaji, socijalni i ekonomski status, mogućnosti i perspektive te osobe).