Svako od nas, bivajuci izlozen teskim iskustvima, šoku, traumi, stresu... trpi neke posledice. Da nas te posledice ne bi ometale u svakodnevnom življenju života, mi ih potiskujemo. Svaki put kad potisnemo neki sadrzaj potrošimo neku količinu vitalne energije kako bi neprijatne uspomene ostale potisnute. I tako, naidje sledeci stres, i mi otkinemo jos neki komadic vitalne energije da zatisnemo i tu rupu.Tako danas, tako sutra. Broj potisnutih sadrzaja povecava se tokom godina, a srazmerno tome i kolicina utrosene vitalne energije koristene za blokiranje neprijatnih uspomena se povecava. Onda nam za dnevno funkcionisanje ostaje sve manje energije na raspolaganju.

Sada mozemo lako izracunati:

• Manje energije znaci da smo manje snazni.
• Manje snage znaci da smo vise ranjivi. Nas prag nadrazaja ili nas stepen tolerancije na frustraciju sve je niži, topi se.
• A to onda znaci da nam sve vise situacija kao i kontakata sa drugim ljudima postalo frustrirajuce i izazovno.

Sve je manje kapaciteta da se suocavamo sa zahtevima i ocekivanjima okruzenja. I tako upadamo u zacarani krug.

Unapredjivanje sebe svakako podrazumeva i rad na posledicama neprijatnih ili teskih iskustava. Bolje je suociti se sa posledicama (strah, ocaj, bes, stid, osecaj krivice, nedostatak samopouzdanja, pesimizam, malodusnost, tvrdoglavost...) i eliminisati ih. Na taj nacin oslobadjamo se razloga za potiskivanje, jer nase uspomene nece vise imati emotivni naboj koji nas blokira – secacemo se dogadjaja, sta se desilo, ali necemo biti preplavljeni neprijatnim osecanjima.  SA TAKVIM USPOMENAMA BIĆEMO ISKUSNIJI, A NE RANJIVIJI.

Kada god imamo sagovornika koji  prica ili bar nagovestava da ima vrlo uznemiravajuca iskustva, prvo mu treba pomoci da se revitalizuje – da oslobodi blokiranu vitalnu energiju koju sada koristi da potisne neprijatne sadrzaje. Potoji mnogo metoda i tehnika kako to možemo uraditi.  Ako budemo ponudili  Bahove kapi, to će verovatno biti Star of beth, ili Rock Rose ili Sweet Ch, Pine...  zavisiće od toga na koji nacin je naš sagovornik  reagovao u tim traumatskim desavanjima. Vazno je prvo osnaziti osobu. Revitalizovati je. U suprotnom, ta osoba ce o sebi,  o svom okruzenju i o buducnosti donositi zakljucke na osnovu svojih neprijatnih osecanja, a ne na osnovu aktuelnih realnih okolnosti i perspektive. 

Eto, to je razlog zasto se treba baviti svojim neprijatnim uspomenama. Jednostavna matematika.

 

Dobro, možda na prvi pogled izgleda da je to tačno, ali telo u kome je nastao bes već je pretrpelo štetu od toga, pokazali vi bes ili ga zadržali u sebi. Ako bi to slikovito opisivali to je kao da je požar buknuo na nekoj fotelji, a onda se sa fotelje preneo i na tepih i zavese. Tragovi požara, svejedno su ostali i na fotelji. Požar je požar, tj bes je bes, i ostavlja tragove na svakome koga dotakne. I na onome ko je pobesneo, i na onome na koga je taj bes izbačen.

Savetovanje, naravno, nije isto što i terapija. Klijenta savetujemo u onim situacijama kada on ne zna na koji način bi rešio svoj problem (tj, neku situaciju ili neku komunikaciju koja je za njega problematična).

Ne znam zašto ste zaključili da razgovori sa terapeutom podrazumevaju sate pričanja o sebi, o tome šta vam se dogodilo, šta vam je neko rekao ili uradio, ili šta ste vi nekom radili?

Ne, niste vi školjka nego u tim stresnim situacijama reagujete kao školjka. Čim osetite da ste ugroženi, vi se zatvorite kao školjka i ne otvarate se dok ne procenite da je ''gužva'' prošla. Ljudi u takvim situacijama različito reaguju.

Uuups, kako bi sa ovakvim uverenjem ili pogledom na život mogli da se zaglavimo baš kad ne treba!